in

LOVE!LOVE! WINWIN

Korona ili sloboda: Evo zašto mladi protestuju u Srbiji

Foto: Shutterstock

Od kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da će uskoro primenjivati nove mere protiv pandemije korona virusa, uključujući policijski čas, mnogi su krenuli u proteste, na koje policija odgovara brutalno – napadom na protestante.

I dok se protesti šire iz grada u grad, sve je više i ljudi koji se odlučuju na proteste. Različitih stavova, a ujedinjeni u ideji da nešto u Srbiji mora da se promeni.

Ekipa sajta Vice juče je na protestima u Beogradu razgovarala sa mladima, pitavši ih zbog čega idu na proteste uprkos opasnosti. U nastavku prenosimo šta su im mladi rekli.

Nina, 24

Zato što je truo režim i zato što je sociopata na čelu države uspostavio diktaturu, a laže nas da smo slobodni!

Milena, 27

Ovde sam zato što mislim da su sva naša ljudska i građanska prava presečena i nestala – ukinuta su time što nam se malo po malo uvodi taj jebeni policijski čas. I po cenu da se zarazim koronom došla sam na protest jer sam želela da se uverim da ima još ljudi koji misle kao ja. Ovo je autokratija, diktatura. Zbog toga, makar po cenu da se svi zarazimo, moramo da uradimo nešto povodom sebe, svoje budućnosti i budućnosti nadolazećih generacija, koliko god to zvučalo patetično. Stvarno je tako.

Niko neće da trpi da radimo za premalo para i da nas zatvore, što bi nam onemogućilo i te male pare da zaradimo. Najgore od svega je to što su mediji cenzurisani i što ne možemo ništa da kažemo kako jeste, nego naši sugrađani koji mahom misle da smo mi divljaci osudiće nas i reći, neka, demonstrante treba tući jer oni neustavno osganizuju proteste i upadaju u zgradu Narodne Skupštine.

https://www.instagram.com/p/CCa4A7VghhW/

Mihailo, 24

Zato što smatram da je policijski čas neefektivna mera. U pitanju je jako okrutna, dosadna i primitivna mera koju može da smisli i dete od pet godina. Takva mera ne može tek tako da se pali i gasi na prekidač, kad god njima odgovara. E sad ćemo svi da budemo full slobodni, e sad je opet kriza, e sad moramo svi opet u kuću. Eto, zbog toga sam bio.

Ivana, 22

Uprkos riziku, na protestu sam bila jer vlast optužuje narod za broj zaraženih. Krizni štab je ćutao mesec i po dana i doveo u pitanje ljudske živote. A moramo uzeti u obzir da su to lekari, koji bi trebalo da spašavaju ljudske živote, a ne da rade kako im jedna osoba naredi. Zatvaranje u četiri zida neće doneti nikakve rezultate, kao što smo videli i u prethodnom periodu.

Stefan, 24

Jedna stvar je imati pandemiju, a druga stvar koristiti istu tu pandemiju da se izdrkavaš po svom narodu. Ovo jeste bilo izdrkavanje, zato što ne možeš da bacaš suzavac, ili koju god pičku materinu da si bacao na nas, da te ne samo peku oči, nego peče nos, peku usta, peče grlo, peku pluća, pa da kašlješ, a, jelte, kapljičasto se prenosi, pa daj, udri na sve nas, nije problem… Prekomerna sila policije bila je zaista nepotrebna, i to bukvalno lov na nas kao da smo veštice. Na protest sam izašao jer ja nemam opciju da ponovo ne radim dva meseca. Jedini koje ova pandemija nije pogodila jesu ljudi koji su na pozicijama, a to su, jebiga, njegovi ljudi. Tako da, jebite se svi, sutra ćemo opet.

Nevena, 19

Uprkos koroni i postizbornoj groznici otišla sam na proteste. Kako je vreme za sviranje prošlo, a po kućnom redu tek jeste, pridružila sam se (za mene više šetnji, rekreativnog povoda) svojim roditeljima.

Razlozi su navirali jedan po jedan tek kasnije. Reči poput „odgovornost mi je srednje ime“, koje ni sama, kao neko ko nije da nema ega u sebi, ne mogu da izgovorim tek tako olako, mi određen period dana nisu dale mira. Prosto potreba je bila prisutna. Srećom, sve troje sa maskama.  Bili smo na licu mesta do oko 23:15, pre niza suzavaca. „Za našu decu“, niza suzavaca. Udaranja, izlaganja životinja svemu tome. Bilo je mladih, starijih, stranaca, univerzitetskih profesora, studenata i po nekog hrabrog novinara.

Jedan od razloga bi zasigurno bila izjava mladog gospodina čije se reči šire društvenim mrežama. Za tatu.

Takvih priča sigurno nije malo.

Hajde da ih bude bar nešto manje. Hajde da nosimo maske zaista i na javnim i manje javnim mestima, iz poštovanja prema drugima, sebi i onima koji su svoje najbliže izgubili tokom ovog intervala od februara, marta. Budite dobro, zdravo, prijatno i lepo provedite dan (ukoliko je to uopšte izvodljivo) i čuvajte sebi drage i manje drage ljude. „Sve će to narod pozlatiti“.

Dejan, 27

Na protest sam izašao da bih branio svoju slobodu, malo inteligencije i dostojanstva, jer kada smo očekivali one protivustavne i lažne izbore, onda su puštali totalno drugačije informacije i sve je moglo, dokle god je to njima išlo u korist i sada bi opet da nas zatvaraju? Ne razumem. Postali smo taoci u sopstvenoj državi, bez prava glasa. Kada pokušaš nešto mirnim protestom, napadnu te silom. Moja ljudska dužnost bila je da izađem tu i da ne dozvolim da me manipulišu.

Balša, 22

Na početku nisam razumeo zašto se dešava ovaj protest, odnosno šetnja, jer ne vidim razlog zašto bismo se šetkali, kad smo videli kako to izgleda i šta su posledice dok još nije postojao virus, i sada se izlažemo bespotrebno opasnosti da se zarazimo. Međutim, pričao sam sa svojim prijateljima i došao do zaključka da bi jedino što bi moglo biti validno je da se iskoristi sila do maksimuma da bismo nešto mogli da uspemo da uradimo. Ne možemo samo šetati, lupati u šerpe i duvati u pištaljke, kao da smo neka uređena zemlja gde vlast sluša narod. Zato sam se sa prijateljima priključio protestu – ljudima je dosta i nema više šetnje, mora da se desi nešto hardkor jer ne može više da se čeka. To je prevladalo nad opasnošću od zaraze virusom, jer je to nešto što se čeka mnogo duže nego i što ovaj virus postoji.