Mila Antonović i Luka Đorđević ruše stereotipe o mentalnom zdravlju: Treba da odbacimo stigmu kako mladima nije potrebna psihološka podrška

Rezultati ankete o mentalnom zdravlju koju je sproveo UNICEF u aprilu mesecu ove godine pokazali su da 50 odsto mladih smatra da im se mentalno zdravlje pogoršalo u odnosu na period pre pandemije, a čak 37 odsto njih nije upoznato sa tim gde mogu dobiti psihološku podršku.

Sve veći broj mladih adolescenata suočava se sa anksioznošću, depresijom i lošim raspoloženjem. Ukoliko im je potrebna psihološka podrška, njihov primarni izbor je razgovor sa članovima porodice (36 odsto), dok se 26 odsto ispitanika obraća bliskim prijateljima. Preostalih 18 odsto razgovara sa psihologom, osam odsto uopšte ne traži pomoć, a samo tri odsto traži pomoć lekara. 

Mladi često imaju utisak da su usamljeni u svom problemu i da ih niko ne razume, ali potištenost, zatvorenost, tuga i teskoba, osećanja su koja su svima zajednička i o kojima treba da se govori.

Zato je UNICEF pokrenuo kampanju #IzMogUgla kojom je okupio mlade aktiviste da ispričaju svoju priču. Među njima su i Mila Antonović i Luka Đorđević, koji su podelili kako je pandemija uticala na njihovo mentalno stanje, kome se obraćaju kada se osećaju loše, koje strategije koriste za smanjenje stresa, kao i šta treba da uradimo kao društvo kako ova tema ne bi bila tabu. 

U kampanju #IzMogUgla Mila se uključila kako bi svojom energijom pomogla vršnjacima da pronađu sebe i hrabro nastave ka ostvarenju svojih ciljeva, dok je Luku privukla mogućnost da pruži svoj doprinos i sarađuje sa izvanrednom ekipom mladih ljudi u savetodavnom odboru UNICEF-a.

„Budući da je moja generacija, koja je stasavala u neko mirnije vreme, iznenadno pogođena merama protiv pandemije koje su unele potpuni haos u naše mlade živote i dovele do nesnalaženja i neraspoloženja, unutrašnji glas me je podstakao da se uključim u kampanju“, rekla je Mila, dodajući kako su kruti stavovi prošlih vremena, u kojima važi da tinejdžeri ne smeju da imaju probleme ili emotivne padove, odavno su prevaziđeni. 

„Takve predrasude treba da odbacimo i da shvatimo da su mladi danas najosetljivija i duševno najkrhkija bića. Kako bismo uspeli u tome neophodno je da odbacimo uvreženu stigmu koja obeležava mlade koji se obraćaju za pomoć stručnim medicinskim osobama, psihijatrima i psiholozima. Tako nešto treba normalizovati“, ističe mlada aktivistkinja.

Važnu ulogu u prevazilaženju  teskobe koja muči mlade igraju  otvoren razgovor sa porodicom, nastavnicima, prijateljima ili stručnim osobama, bez laži, prećutkivanja i tabu tema.

„Još kao mala sam shvatila da su članovi moje porodice jedine osobe koje mi žele dobro u svakom pogledu, na koje uvek mogu da se oslonim i koji žive za mene. Takođe, nekoliko mojih divnih drugarica i drugova, koliko god da nas kilometara razdvaja, uvek su tu za mene, kao i ja za njih, da jedni druge čujemo, razumemo, podržimo, podstaknemo, usmerimo, bodrimo i damo vetar u leđa“, otkriva Mila. 

Kako pokazuju rezultati UNICEF istraživanja, čak 50 odsto mladih govori da je pandemija loše uticala na njihovo raspoloženje, a Luka kaže da ni on sam nije izuzetak. Po njegovom mišljenju, promene u životnim navikama, različite restrikcije i nova pravila koja se konstantno menjaju imaju veliki uticaj na mentalno zdravlje mladih. 

„Ne dopada nam se stvarnost u kojoj najlepše vreme detinjstva i adolescencije provodimo pod maskama ili u karantinu. Lično sam zbog toga iskusio anksioznost, promene raspoloženja, depresivne faze i druga osećanja zbog situacije u kojoj se svi nalazimo. Zato je izuzetno važno da i mi, mladi, dobijemo podršku i da znamo kome i kako da se obratimo za pomoć. Baš zato je UNICEF kampanja #IzMogUgla došla u pravo vreme, kada je mladima najpotrebnija podrška“, naglašava Luka.

Takođe, smatra da je došlo pravo vreme da mi, kao društvo, prevaziđemo stereotipe o tome da muškarci ne plaču, dok devojke imaju više osećanja koja istovremeno i otvorenije pokazuju. 

„Mišljenje da muškarci ne plaču duboko je ukorenjeno u tradiciji patrijarhalnog društva, a jedino rešenje jeste da se što više govori i razgovara o tome, kako sa decom i mladima, tako i sa roditeljima, nastavnicima, profesorima i svima onima koji rade sa decom u fazi razvoja. U modernom i slobodnom društvu kakvom težimo nema mesta barijerama, a to važi i za pokazivanje emocija“, ističe Luka.

I Mila i Luka kažu da sve velike promene u društvu zahtevaju mnogo vremena i rada. Najvažniji problem na kome danas možemo da radimo jeste rušenje stigme i stereotipa u vezi sa mentalnim zdravljem. Taj cilj jedino je moguće ostvariti kroz konstantnu edukaciju i podizanje svesti o značaju same mentalne higijene kod mladih, ali i ostalih grupa ljudi.

Svesni da je ovo tema o kojoj treba kontinuirano da se govori, Mila i Luka će nastaviti svoju borbu rušenja stigme, stereotipa i tabua o mentalnom zdravlju, deljenjem priča iz njihovog ugla, jer, kako kažu: „mentalno zdravlje je sastavni deo zdravlja i o njemu je potrebno brinuti. Kada se od nečega razbolimo, prvo što činimo je odlazak lekaru. Zašto da onda probleme duše lečimo sami?“ 

ŠERUJ OVAJ TEKST:

1 komentar

Napiši nam šta misliš

One Ping

  1. Pingback:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to Top

Prijavi se

Ne sećaš se lozinke?

Ne sećaš se lozinke?

Unesi informacije o nalogu i poslaćemo ti link za resetovanje lozinke na email.

Link za promenu lozinke je istekao

Prijava

Polisa privatnosti

To use social login you have to agree with the storage and handling of your data by this website.

Add to Collection

No Collections

Here you'll find all collections you've created before.