O čemu treba da razmisliš pre nego što uvrediš nekoga na internetu

Tragična vest o smrti jutjuberke Kike, koja je godinama trpela nasilje na internetu, potresla je javnost, ali je i pokrenula mnoge važne teme. I dok mnogi smatraju da su reči napisane na internetu „samo reči“, istina je potpuno drugačija.

Evo zbog čega moraš da razmisliš o onome što napišeš na internetu, pre nego što to objaviš.

Hejt komentar ti neće izgraditi samopouzdanje

Ako ti je prvo na pamet palo da prokomentarišeš kako neko izgleda „debelo“ ili „mršavo“ i da na toj osobi mnogo toga „ne valja“, zaustavi se i promisli ponovo – hejterski komentar nekome će poljuljati samopouzdanje, a tebi neće pomoći da ga izgradiš.

Nerealni standardi lepote kojima smo bombardovani svakodnevno znaju negativno da utiču na mlade ljude. Poznate ličnosti, ali i one manje poznate, fotošopom i dobrim uglovima, forsiraju ono što one smatraju savršenim izgledom, kakav je u stvarnom životu nemoguće postići. Sasvim je okej da se nekom ne vežba svakog dana, sve dok njegovo zdravlje nije ugroženo. Ne moramo svi da izgledamo identično i u tome je lepota života.

Hejt komentar utiče na druge ljude

Nikad ne znaš sa kime se bori osoba sa druge strane ekrana. Svi smo različiti i svi različito prihvatamo komentare koje dobijamo. Takođe, mnogi od nas na internetu grade drugu ličnost, koja je neretko jača od onoga kakvi smo zapravo, u pravom životu. Ipak, uvrede i ružni komentari podjednako utiču i na onlajn i na oflajn osobu. Ne možeš da znaš kakvu reakciju će izazvati tvoj nepotreban i ružan komentar.

Ako si žrtva maltretiranja: pričaj sa nekim ko će te razumeti

Rezultati ankete o mentalnom zdravlju koju je sproveo UNICEF u aprilu mesecu ove godine pokazali su da 50 odsto mladih smatra da im se mentalno zdravlje pogoršalo u odnosu na period pre pandemije, a čak 37 odsto njih nije upoznato sa tim gde mogu dobiti psihološku podršku.

Sve veći broj mladih adolescenata suočava se sa anksioznošću, depresijom i lošim raspoloženjem. Ukoliko im je potrebna psihološka podrška, njihov primarni izbor je razgovor sa članovima porodice (36 odsto), dok se 26 odsto ispitanika obraća bliskim prijateljima. Preostalih 18 odsto razgovara sa psihologom, osam odsto uopšte ne traži pomoć, a samo tri odsto traži pomoć lekara.

Mladi često imaju utisak da su usamljeni u svom problemu i da ih niko ne razume, ali potištenost, zatvorenost, tuga i teskoba, osećanja su koja su svima zajednička i o kojima treba da se govori.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra „Srce“ od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.

Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.

 

ŠERUJ OVAJ TEKST:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to Top

Prijavi se

Ne sećaš se lozinke?

Ne sećaš se lozinke?

Unesi informacije o nalogu i poslaćemo ti link za resetovanje lozinke na email.

Link za promenu lozinke je istekao

Prijava

Polisa privatnosti

To use social login you have to agree with the storage and handling of your data by this website.

Add to Collection

No Collections

Here you'll find all collections you've created before.