Nasilje i maltretiranje jesu traumatična iskustva koja se nažalost mogu desiti svima. Javljaju je na različitim mestima, drugačije su forme i jačine. Ljudi na različite načine reaguju na nasilje, neki uzvraćaju istom merom, neki se obraćaju najbližima za pomoć ali neki na žalost nemaju hrabrosti ni za jedno ni za drugo.
Osoba koja preživljava nasilje bilo kakve forme je konstantno uznemirena i pod stresom. Strahuje od sledećeg pokreta svog napadača i u potpunosti se povlači iz stvarnosti. To je neki vid odbrambenog mehanizma osobe koja u tim trenucima doživljava nasilje. Međutim znatno je veliki problem za tu osobu da se i nakon što taj period prođe i nema više stalne pretnje vrati u normalan život. Ako je neko nažalost doživljavao nasilje u školi ne znači da ne strahuje da je moguće da te iste scene doživljava i na ostalim mestima kao što su fakulet, posao i slična mesta. Ako je neko imao loša iskustva sa partnerom u njemu postoji ogroman strah da će svaka sledeća osoba biti takva.
Traume koje je neko doživeo jako teško može u potpunosti zaboraviti, ali svakako postoje načini da se osoba izvuče iz takvog perioda i nastavi da živi normalnim životom.
Ništa se ne dešava preko noći
Nasilje na koje se ne reaguje na vreme može trajati godinama. Kada nešto traje toliko dugo logično je da je nemoguće razna neativna iskusva instantno zaboraviti i krenuti u nove pobede. Osoba treba uzeti vremena koliko god joj treba da bi se u potpunosti oporavila. Ono što je bitno da iz dana u dan postajemo jači i spremniji na nove korake u svom životu.
Dobar razgovor rešava sve
Bez obzira da li prvi put svoje probleme govoriš najboljem prijatelju, sestri/bratu, roditelju ili psihologu jako je teško da priznaš kako se stvarno osećaš. Ali tako je samo u početku. Kada izgovoriš prvu rečenicu videćeš da je odavno trebalo da izbaciš taj teret iz sebe i podeliš problem sa drugima. Shvatićeš da nisi sam/a i da uz sebe imaš podršku, koja će ti pomoći oko bilo čega. Takođe, videćeš da nisi jedini, ima bezbroj ljudi sa sličnim problemima. Stvar je u tome da većina ljudi svoje probleme ne govori naglas. Ako želiš da se obratiš nekome van svog kruga bliskih ljudi to je potpuno normalno. Nije sramota ići kod psihologa, on ti na mnogo načina može pomoći da prebrodiš prethodne događaje.
Nisu svi isti
Nastaviti sa životom znači i upoznavati nove ljude. Uz to treba dodati važnu lekciju a to je da nisu svi ljudi isti. Ako neko ima loša iskustva sa jednim prijateljem ne znači a nikada u životu neće imati novog prijatelja. Svakome koga sretnemo u životu i ko nam se čini da bi bio sjajan prijatelj treba pružiti šansu. Strah od ponovnog prekida prijaeljstva ne moe nestati, ali sitnim koracima se približavajte polako osobi koja može biti nov prijatelj i videćete da nema ničeg teškog u procesu sklapanja prijateljstva sa novim ljudima.
Ne krivi sebe
Ne treba biti u tim trenucima kritičan prema sebi, takođe ne treba razmišljati o tome šta bi se desilo da je neko druačije postupalo. Svi smo različiti i to što nekome smeta kod nas je u potpunosti njihova stvar. Različitosti možemo prihvatiti ili ne, ali ne možemo nekog nasilno terati da se prilagodi nama ili da promeni bilo koju stvar kod sebe. Kao što je mnogo puta ponovljeno nije kriva žrtva nasilja već napadač. Naučite da volite sebe kako bi vas i drugi voleli.
