Ako je prvi dan bio tuširanje pod oblacima, drugi dan je bio – sauna u šljokicama. Sunce je pržilo, ljudi su doslovno mazali jedno drugo kremom s faktorom 50, a u vazduhu se osećala neka luda, lepa tenzija.

Benson Boone ima više energije nego moji svi bivši zajedno

Na sceni je bio 15 sekundi kad sam već izula patike. Počeo je na klaviru, završio skačući s bine. Crvena majica, ruke pune vena, glas kao da dolazi sa vrha planine. Na “Beautiful Things” sam već grlila random osobu do sebe. I da, kad je uradio onaj Freddie Mercury moment sa mikrofonom i “eee-ooo”, pevali su i radnici obezbeđenja.

RAYE – najbolja stvar koja mi se desila bosa

Kad je izašla bosa, znala sam da će mi promeniti dan. U toj frizuri iz crno-belih filmova, ušla je kao diva i ostala kao najbolja drugarica koju nisi znala da ti treba. Pričala je o srceparanju, zavisnosti i bolu, ali s osmehom. I onda je otpevala “Worth It.” i bukvalno sam osetila kako mi se misli brišu. Čista terapija.

j-hope – bukvalno ništa više nije isto

Ljudi su kampovali. Neki 24 sata ranije. I svi su znali zašto. Kad se pojavio, sa dvadesetoro plesača, otvorenom košuljom i osmehom koji rešava ratove – ceo Berlin je eksplodirao. Plesao je kao da mu je život zavisio od toga. Pevao je kao da mu pevanje leči planetu. Kad je u jednom trenutku samo pogledao u publiku i rekao “Thank you, Berlin” – iskreno, zadrhtala sam.

Na kraju sam sela na travu. Znoj, šljokice, blagi bol u petama – i osećaj da sam upravo bila deo nečega ogromnog.