Ako ste listali modne časopise i nailazili na nesvakidašnje frizure poznatih ličnosti i modela, onda ste sigurno naišli na ime Dalibor Vrtina. Ovaj momak, koji se potpisuje kao hair stylist, odnosno stilista frizure, imao je dovoljno hrabrosti da pre nekoliko godina veruje u sebe, zasuče rukave i pokrene DV Hair Club, nesvakidašnji salon, u kome modu integriše u svakodnevni način život. Baš zato je on naša ličnost meseca: ličnost koja nas inspiriše, tera da preispitamo sopstvene strahove, ali i unutrašnje borbe.
Da li si imao strahove pre nego što si rešio da samostalno pokreneš posao?
Nisam tip koji ima strahove kada je posao u pitanju. Mislim da je stvar dozvole, da dozvolimo sebi da radimo ono što volimo, da dozvolimo sebi i greške koje se u radu dešavaju, a pogotovo u pokretanju sopstvenog posla. Kod mene je pola posla već odradio moj talenat, a drugu polovinu želja da konstantno idem napred. Uvek osećam odgovornost da što bolje odradim posao i to mi stvara neku nelagodu, ali u isto vreme budem i uzbuđen na koji način cu da prevaziđem sebe i da doskočim zadatku.
Šta bi naveo kao najveći izazov posla kojim se baviš?
Kada je konkretno moj posao u pitanju, izazov je malo tržište, na kome moda skoro i da ne postoji. A kada je u pitanju moj lični izazov, to je da ne pravim kompromise, već da održim svoj san da radim samo ono što me pokrece, na šta se lično ložim i da ne budem podložan raznim ponudama sa strane za koje znam da bi uništile moju kreativnost i da bi me ubacile u traku iz koje se ne izlazi.
Kroz svaku frizuru koju napraviš, pričaš posebnu priču. Kako dolaziš na ideje za frizure?
Kada radim velike projekte, uvek trazim da mi se izloži celokupna ideja onoga sto radimo, od šminke, stajlinga, modela, lokacije i ostalog. Sve me to inspiriše i volim lično da učestvujem u stvaranju mood-a. Naravno, svetska modna i muzička scena me inspirišu, nekada mi ubaci bubicu kako nešto što sam video mogu da rekreiram. Uglavnom ono što je meni inspiracija, klijentu sigurno nije, ali na kraju celu ideju modifikujem prema brendu ili senzibilitetu osobe koju radim, ali kada bih stvarno inspiraciju izneo onako kako ja to vidim. verujem da bi se mnogi na prvu uplašili i mislili da to ništaa neće imati smisla.
Ko su ljudi koji tebe inspirišu?
Inspirišu me svi koji su uspeli da prevaziđu sebe, svoje strahove, traume i da se izbore za svoje snove, da konstantno budu hrabri i uporni da budu srećni. Sada bih rekao da zvuči kao kliše, ali kad bolje razmislim i ne zvuči… Smatram da svi mi jedni u drugima treba da tražimo inspiraciju i ljudi su stvarno moja najveća inspiracija. Inspirišu me ljudi koji su u mom poslu sproveli velike ideje u delo, to su ljudi koji su na svetskoj sceni kada je u pitanju moj posao, jedan od njih je frizer koji je svojevremeno bio frizer princeze Diane, Sam McKnight kao i genije Guido Palau. A sve ostale inspiracije su mi uglavnom žene i to će zauvek ostati tako.
Da li si nailazio na predrasude tokom života i kako si se izborio sa njima?
Svaki dan nailazim na predrasude, kao i svaka druga osoba. Kada prestaneš da se boriš sa predrasudama, tada se možda i izboriš. Prirodno je došlo sa godinama da više nisam zainteresovan da svoju energiju trošim na to – nisam nikakav kiborg niti neko ko je prevazišao te stvari, već se samo desilo da sam izabrao ono što ja želim, a ne ono sto drugi misle. Žao mi je sto sam dvadesete godine potrošio upravo u borbi sa tim i voleo bih da mladi, divni i kreativni, ’drugačiji’ ljudi prestanu da se bore sa tim i da zavole sve što jesu, sve što rade i sve u šta veruju.
Voleti i poštovati sebe i druge je suština i najveći životni uspeh. I ovo je najistinitiji kliše na svetu.
Koja bi bila tvoja poruka mladima koji su na životnoj prekretnici, odnosno koji treba da razmisle čime žele da se bave u budućnosti?
Kao neko ko je zavrsio fakultet i radio upravo ono za šta se školovao, u jednom trenutku sam preokrenuo svoj život, dozvolivši sebi da radim ono što volim. Isto želim svim mladim ljudima. Dugo sam se borio sa predrasudama oko posla kojim se sada bavim, bilo mi je važno samo ono što je društveno bilo prihvatljivo, kako bih se uklopio. Međutim, moje biće je našlo način da se izbori sa tim. Bežao sam od svog talenta, a danas od istog zarađujem i srećan sam što radim ono što volim. Svaki dan smo na životim prekretnicama, samo je bitno da li ćemo mi biti ti koji će upravljati ili ćemo dozvoliti društvu da utiče na naše odluke.
Da možeš nešto da promeniš u dosadašnjem poslovnom životu, da li bi – ili smatraš da je sve kroz šta si prolazio bila vredna lekcija?
Verujem da je sve lekcija i da smo stvarno tamo gde treba da budemo, kako bismo se razvili i kako bismo tražili načine da živimo onako kako želimo. Dešavalo se da pomislim ‘eh da sam pre počeo ovim poslom da se bavim’, međutim, shvatam da je to moj put i da je sve imalo svoju svrhu. Svaki dan tome i svedočim: komunikologija koju sam studirao se savršeno uklopila u rad sa ljudima, moj talenat i moje obrazovanje su ukrstili snage tako da, šta god ja mislio i šta god bih ja promenio, to je stvar mozga koji te stalno remeti, a praksa pokazuje sasvim nesto drugo.
Šta smatraš uspehom, na šta si najviše ponosan?
Kada već pričamo o poslu, mogu da kažem da posao donosi do neke mere ugodnu samopotvrdu koja prija i tera čoveka da ide napred. Da, uspesi su ono što taj posao određuje: veliki klijenti, zarađen novac, konstantna potražnja za onim što imaš da ponudiš. Ali, svaka sfera nosi uspeh i za mene ne postoji ultimativni uspeh. Ponosan sam na konstantno stvaranje sebe, rekreiranje sebe, ponosan sam na svoju sposobnost da učinim i sebe i druge srećnim. Smatram da je uspeh zavoleti sebe, a tada dolaze uspesi na svim poljima. Voleti i poštovati sebe i druge je suština i najveći životni uspeh. I ovo je najistinitiji kliše na svetu.
