Još jedna adaptacija Jane Austen? Pošteno je da prvo pitaš šta nova može da ponudi. Posebno kada Razum i osećajnost već ima onu verziju iz 1995. sa Emmom Thompson i Kate Winslet, kojoj se ljudi vraćaju decenijama.
Daisy Edgar-Jones ima odgovor. U novom filmu, koji režira Georgia Oakley, najvažnija ljubavna priča nije samo ona zbog koje neko čeka prosidbu. U centru su sestre.
Prava ljubavna priča su Elinor i Marianne
Edgar-Jones, koja igra Elinor Dashwood, objasnila je da je Oakley od prvih razgovora želela da odnos sestara bude prava ljubavna priča filma. Esmé Creed-Miles igra Marianne, a njihova bliskost nije samo pozadina romantičnih zapleta.
To ne znači da su Edward Ferrars i pukovnik Brandon nestali iz priče – romantika je i dalje tu. Menja se ono čemu film daje najviše emocionalne težine: načinu na koji dve sestre pokušavaju da razumeju jedna drugu.
Jedna osećanja više čuva za sebe, druga ih pokazuje otvorenije. Lako je u tome prepoznati dve osobe koje se vole, ali se ne slažu oko toga kako treba živeti.
Manje uglađeno, više živo
Još jedna stvar privukla je Daisy ovom projektu bila je želja rediteljke da porodica Dashwood ne deluje kao da svakog trenutka pozira za portret.
Glumica je opisala pristup koji je prizemniji i manje doteran: raspuštena kosa i odeća sa tragovima bobičastog voća doprinose utisku ljudi koji zaista žive u tom prostoru, umesto da samo prolaze kroz pažljivo uređenu scenografiju.
Takav pristup ostavio je više mesta za emocije koje nisu savršeno kontrolisane. Ne mora svaki pogled da bude pristojan, niti svako osećanje uredno upakovano.
Marianne ne mora dugo da pogađa šta se dešava
U ovoj verziji Marianne brzo prepoznaje Elinorinu naklonost prema Edwardu, iako ne mora sasvim da razume njen izbor. Taj detalj važan je za odnos sestara: one možda ne misle isto, ali obraćaju pažnju jedna na drugu.
To je druga vrsta bliskosti od one u kojoj dve osobe sve govore naglas. Možeš da znaš da je sestra zaljubljena i pre nego što ti prizna. Možeš i da misliš da bi izabrala bolje — ali i dalje ostaješ uz nju.
Upravo takvi trenuci daju smisao novoj adaptaciji. Ne mora da izbriše prethodnu da bi pronašla nešto svoje.
Još jedna verzija ne mora da znači ista priča ispočetka
Ovaj film nam nudi priču iz drugog ugla: dve žene čiji je odnos važan i kada se romantične priče oko njih menjaju.
Ako kod Jane Austen dolaziš sa očekivanjem velikih emocija, one ne moraju uvek da stignu kroz ljubavno priznanje. Nekad je dovoljno da te neko ko te poznaje celog života konačno razume malo bolje.
Za Daisy Edgar-Jones, upravo je ta vizija bila razlog da uđe u još jednu ekranizaciju dobro poznatog romana.
