Otvorimo TikTok ili YouTube i vrlo brzo upadnemo u svet „haul“ videa – klipova u kojima kreatori redom vade iz kese sve što su kupili: novu garderobu, aksesoare za telefon, retke kolekcionarske predmete. I dok se gomila stvari širi po stolu, suma se meri u hiljadama evra. Ti videi su danas deo svakodnevnog feeda, a publika se polako navikava na ideju da je normalno stalno trošiti, bez obzira na cenu ili potrebu.

I sama sam ponekad kriva – volim da pogledam kada neko pokaže svoju kolekciju ploča ili vintage kombinacije koje je našao. Ali postoji razlika između toga da uživaš u hobiju i toga da kupuješ samo radi kupovine. A linija između ta dva sve je tanja, jer influenseri svojim sadržajem potiskuju upravo ono što bi hobi trebalo da predstavlja – zadovoljstvo i strast.

Kada potrošnja postane hobi

„Haul“ videi funkcionišu tako što publiku postepeno navikavaju na ideju da je normalno stalno kupovati. Najviše se to vidi u modnim kanalima: jedan video – desetak novih stvari iz različitih radnji.

Međutim, iza svake te porudžbine krije se i druga cena: otpad od plastike, emisija gasova iz dostave, pa i stalni pritisak da uvek moraš imati nešto novo. Influenseri su pod konstantnim pritiskom da objavljuju, a to znači da stalno klikću na „add to cart“.

Publika, naravno, nije imuna. Kada vidiš omiljenog jutjubera sa najnovijim patikama ili kolekcijom koja je tek stigla u radnje, prirodno poželiš isto. Na kraju, kupovina više nije stvar ličnog stila ili zadovoljstva – već način da ne zaostaješ za onim što gledaš na For You stranici.

Starter pack iluzija

Čak i kreativni hobiji upadaju u ovu zamku. Fotografi, muzičari i video-editori na mrežama često objavljuju sadržaj tipa „10 dodataka bez kojih ne možeš da počneš“. Poruka je jasna – ako nemaš ceo skup opreme, nisi spreman da započneš.

Razlog tome su sponzorstva i affiliate linkovi: influenseri zarađuju od svake kupovine preko linka koji podele, pa je u njihovom interesu da svaki proizvod predstave kao obavezan. Tako običan telefon i besplatna aplikacija odjednom deluju „nedovoljno“.

A zapravo – nisu. Primer muzičara Stiva Lejsija to najbolje dokazuje. On je prve pesme napravio koristeći iPod, a zatim i iPhone, bez skupih mikseta i softvera. Njegov princip „bare maximum“ – uradi što više sa što manje – pokazuje da kreativnost nije u ceni opreme, već u ideji i upornosti.

Kada hype uništi hobi

Neki hobiji postaju trend zahvaljujući influenserima – ali ne uvek na dobar način. Pokémon karte su doživele eksploziju popularnosti 2022. godine, kada je Logan Paul pokazao kartu vrednu preko pet miliona dolara. Od tog trenutka, one više nisu bile dečja igračka ili kolekcionarski predmet za fanove, već roba za preprodaju. Ljudi su kampovali ispred radnji kako bi pokupovali sve pakete i preprodali ih po višestruko većim cenama.

Isti scenario dogodio se ranije sa patikama. Sneaker kultura postojala je decenijama, ali kolaboracije poput Nike x Off-White ili limitiranih Jordanki pretvorile su ih u statusni simbol. Kompanije su namerno smanjivale zalihe da bi svako izdanje bilo ekskluzivno. A onda su botovi i preprodavci počeli da kupuju sve u sekundi, a cene su na tržištu rasle i po tri puta. Za prave zaljubljenike, hobi je postao luksuz koji više ne mogu da priušte.

Kako da ignorišeš trendove

Internet nas stalno gura ka sledećoj velikoj stvari, ali u toj jurnjavi lako zaboravljamo šta hobi zapravo jeste. On nije trka za lajkovima niti gomilanjem najnovijih predmeta. Vrednost hobija je u procesu – u učenju, napretku i zadovoljstvu koje gradiš kroz vreme.

Zato je važno da ne dozvoliš da trendovi diktiraju koliko trošiš ili koliko je tvoja strast „vredna“. Najjači hobiji nisu nastali iz hype-a, već iz strpljenja, doslednosti i ljubavi prema onome što radiš. Trendovi prolaze, ali hobi ostaje ako ga gradiš zbog sebe.