Osoba o kojoj se, bez premca, najviše polemisalo u prethodnoj godini bio je mladi američki reper Lil Nas X, koji je sredinom septembra publici predstavio debitantski album nazvan po krštenom imenu „Montero“.
Sam ovaj projekat bio je jedan od najiščekivanijih u 2021. godini, s obzirom na to da mu je prethodio singl „Old Town Road“, u duetu sa kantri legendom Billy Ray Cyrusom, izdat dve godine ranije, koji je do današnjeg dana ostao hit koji se najduže zadržao na mestu broj jedan Billboardove Hot 100 liste najslušanijih pesama u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ovakav uspeh, koji ne dolazi korak po korak nego preskače sve stepenice i penje se direktno do samog vrha, pre je karta u jednom smeru ka potpunom zaboravu nego što je ulaznica za veliku karijeru. Kada uspeh, sa druge strane, dođe postepeno, hit ovog kalibra je kruna karijere jer ona već stoji na dobrim temeljima. Međutim, kada šira publika upozna jednog izvođača u njegovom najboljem svetlu, svaki naredni projekat se neminovno poredi sa tim i obično gubi, koliko god dobar bio. Otuda tako veliki broj izvođača ostaje „one-hit wonder“, čega se i sam Lil Nas X pribojavao, te je ova tema postala okosnica celog albuma „Montero“.
Iako su mnogi očekivali da će, na krilima uspeha neobične kombinacije kantrija i trepa, reper ovaj obrazac primeniti na pesme koje je dugo pripremao pre nego što ih je podelio sa svetom, on je napravio potpuni zaokret, svestan da je veoma teško napraviti još jedan „Old Town Road“, pa čak i nešto makar približno tome. Umesto toga, on se okrenuo novom miksu žanrova, ovoga puta repa, popa i r’n’b-a, na sve to akcenat stavljajući na tekstove koji su doneli pravu revoluciju na muzičkoj sceni.
Lil Nas X je daleko od prvog izvođača koji je otvoreno priznao da je gej. Elton John, primera radi, koji se na ovom albumu pojavljuje kao gost-instrumentalista, svirajući klavir na jednoj od pesama, obelodanio je celom svetu da je naklonjen istom polu pre nego što je Lil Nas X uopšte i rođen. Međutim, ni Elton niti bilo koji drugi izvođač koji je otvoreno govorio o homoseksualnosti u intervjuima, nije učinio isto u pesmama. Tu treba izuzeti mahom skrajnute pesme na albumima u kojima je moguće samo između redova pročitati da je osoba koja ih peva pripadnik LGBTQ+ zajednice, pod neodređenom porolom „volim to što jesam“, „moj izbor je moja stvar“ i slično.
Tu na scenu stupa reper koji već u prvim stihovima odbacuje obrasce zavijanja u foliju i direktno poručuje: „Ne moraš mnogo da se trudiš oko mene jer si svakako dovoljno sladak da spavam sa tobom večeras“ („Montero/Call me by your Name“). Kada se na sve to dodaju i spotovi u kojima potpuno slobodno razmenjuje nežnosti sa drugim muškarcima, otuda i ne čudi što je svako imao neki svoj komentar na Lil Nas X-a. Jedni su mu zamerali toliku transparentnost seksualnosti, drugi su ga pak branili ističući da niko nema zlurad komentar ovog tipa kada neka pevačica ili pevač rade potpuno istu stvar sa osobama suprotnog pola. Jedni su mu zamerili što LGBTQ+ zajednicu predstavlja kao razvratnu i isuviše otvorenu za eksperimentisanje sa gomilom različitih partnera, dok su drugi stali na njegovu stranu, poručujući da on ne predstavlja celu zajednicu nego samo samoga sebe.
Lil Nas X je na svojoj koži osetio onu čuvenu krilaticu da „revolucija jede svoju decu“. Kada je doneo odluku da ceo svoj život stavi na tacnu i surovo iskreno progovori o svom putu od stida zbog maštarija o drugim muškarcima i osamljenosti u svoja četiri zida do ponosa i ljubljenja sa partnerom na sceni najgledanijeg talk-show programa u Americi, on je neminovno postao predstavnik cele jedne grupacije ljudi, hteo to ili ne, baš zato što je bio prvi. On je preko noći u očima celog sveta postao svaka gej osoba na planeti, što on svakako nije, te su se na njegovim leđima slomila kola dvostrukih merila. Kada, primera radi, The Weeknd u čitavom nizu spotova dokumentuje svoju opsesiju nasiljem i krvlju, njega niko ne napada da predstavlja sve muškarce kao nasilne i morbidne. Kada se Rihanna obuče kao striptizeta i zaigra zavodljivo oko šipke, niko je ne napada da sve žene predstavlja na „isuviše izazovan“ način nego samo samu sebe. Sa druge strane, na Lil Nas X-a je pao teret da predstavlja sve homoseksualce, zbog čega je pretrpeo napade kako od strane homofoba tako i od samih pripadnika LGBTQ+ zajednice, onih nezadovoljnih što ih ne predstavlja na „dostojan“ način. Kada se cela ova fama stiša, te i drugi izvođači krenu stazom koju je on prokrčio, verovatno će tek tada javnost Lil Nas X-ovu priču doživeti samo kao njegovu ličnu i ničiju više. Sve dotad će trpeti kako pohvale jednih, tako i pokude drugih.
Kada je prelomio da ispriča svoju istinu, Lil Nas X je to učinio bez ikakvog filtera i zadrške, verovatno i sam pogođen činjenicom da su svi gej izvođači pre njega paradoksalno odbili da pevaju o onome na šta su bili tako ponosni u intervjuima, povedeni strahom da će publiku ograničiti samo na one koji sa time mogu da se poistovete. Međutim, čak dva hita na poziciji broj jedan („Montero“ i „Industry Baby“) pokazala su da je publiku u 21. veku moguće, pored zaraznog bita, kupiti i potpunom iskrenošću, te da nikome ne smeta da pleše uz pesmu u kojoj se do detalja opisuje intimni odnos između dva muškarca, i to na priličitno eksplicitan način. „Nikada nisam hteo da spavam sa onima koji su u mom rangu nego samo sa onima kojima zavidim“.
I dok većina izvođača, u pristupu osvajanja svog mesta na sceni, kreće sitnim koracima pre nego što uhvate potpuni zamah, Lil Nas X je prilično sličan Lady Gagi koja je samouvereno, već pri davanju prvog intervjua, u doba kada nije imala izdat čak ni prvi album, poručivala da „nema ambiciju samo da postane zvezda nego da promeni ceo svet“. Na isti onaj način na koji je ona pre više od jedne decenije davala sve od sebe da svaki njen nastup, spot, autfit ili intervju ponesu epitet „epohalnog“ i „legendarnog“, i Lil Nas X ništa nije prepustio slučaju nego je svaku priliku čvrsto zgrabio i svaki sekund u etru iskoristio do maksimuma. Njih dvoje dele čak i isti odnos prema tračevima, glasinama i skandalima koji bi nečiju karijeru osujetili na samom početku, dok u njihovom slučaju sve to služi kao odličan materijal za još veću senzaciju. Lil Nas X je u roku od samo godinu dana stigao da dobije tužbu od brenda Nike, i da napravi parodiju suđenja sa njima, u kojoj ga, naravno, osuđuju da tamniči u zatvoru za homoseksualce. Danima pre izdavanja albuma je paradirao okolo sa veštačkim trudničkim stomakom, a onda je, pred sam izlazak ovog projekta, dajući intervju sam sebi, prekinuo isti kako bi otišao u salu za porođaje.Snimio je spot u kom je on sam predstavljao sve, od Adama, preko zmije u Rajskom vrtu, pa sve do samog Lucifera. Lista bi mogla da se nastavi unedogled, ali, kada se sve sabere i oduzme, dolazi se do zaključka da je on jedan od onih retkih izvođača koji čak ne postavljaju ni običan selfi na Instagram bez cilja da vest o tome ne obiđe sve portale.
Što se samog albuma tiče, „Montero“ bi se mogao označiti kao pop-rep album sa primesama hip-hopa, trepa, hard roka i r’n’b-a. Odziv kako kritičara, tako i publike bio je sjajan, a, pre svega, pohvale su upućene na račun eklektične produkcije i duboko iskrenih stihova.
U prvi plan zaista i jesu izbačene pesme koje se mahom bave uživanjem u životu i slobodi, te je Lil Nas X-u nemali broj puta prebačeno da je jednodimenzionalan, ali, kada se malo zagrebe ispod površine, tu se može pronaći mnogo toga. Od raskrštavanja za članovima porodice i prijateljima koji nisu verovali u njega, do bolnog priznanja da se i dalje rve sam sa sobom da li da im oprosti ili ne, pa čak i majci koja je umela fizički da ga zlostavlja i govori mu da nije dovoljno lep i talentovan da bi uspeo, kao i da mu Bog neće oprostiti naklonjenost istom polu („Dead Right Now“). Od podsmeha ljudima koji mu nisu oprostili uspeh pesme „Old Town Road“, poručujući mu da je to njegov početak i kraj („Industry Baby“), do razotkrivanja svih onih koji su ga uveravali da neće ništa napraviti ako se ne bude držao stila muzike koji ga je proslavio („One of Me“). Od želje da ima vezu za jedno veče („Scoop“), do vapaja da neko uvek bude tu za njega i zagrli ga uveče („That’s What I Want“). Od trauma iz detinjstva („Tales of Dominica“) do ispunjenja svega onoga o čemu je sanjao („Dolla Sign Slime“) i svesti da „svaka pobeda stvara još više mogućnosti za poraz“ („Void“).
„Osećao sam se usamljeno još otkad sam bio dete. Imao sam prijatelje, ali su me oni stalno zadirkivali. Često sam se pitao zašto su mi usne tako velike, zbog čega je moja koža baš toliko crna i da li oni mogu da prozru sve ono što ne želim da otkriju o meni. Progonila su me maštanja o drugim momcima i molio sam se da me Bog spase tih misli. Jako je teško boriti se sam sa sobom, posebno kada niko ne zna šta se odvija u tvojoj tišini“, deklamuje reper u jednoj od pesma, koja, između ostalog, tematizuje i temu samoubistva koja je, nažalost, procentualno veoma visoka među pripadnicima LGBTQ+ populacije („Sun Goes Down“).
„Nemoj nikad da me zaboraviš i sve ono što sam postigao. Ne zaboravi me poput stihova omiljene pesme“, poručuje Lil Nas X u završnici albuma („Am I Dreaming?“) čime stvara eliptičnu strukturu albuma koja može biti višestruko shvaćena, ali, u svojoj suštini, nosi poruku da bi on, sve i da se sve ovo ispostavi samo kao san, ponovo krenuo ispočetka u borbu za ostvarenje svojih snova, sa istim žarom kao da je prvi put, kao i da za to vredi živeti.
Možda i najveća pohvala koja se može dati ovom albumu je to da su gostujući izvođači, od Eltona Johna, preko Doje Cat i Megan Thee Stallion, pa sve do Miley Cyrus, upravo samo to – gostujući izvođači, a ne daleko veće zvezde koje „spašavaju“ pesmu i donose najbolje momente na albumu. Najveći kompliment za jednog debitanta je to da bi sve te pesme čak i bez njih bile potpune i uspele, a album podjednako dobar.
Dalji tok njegove karijere zavisi od mnogo faktora, ali da se zaključiti da će ih on sve, kao i dosad, uzeti u obzir. Samo povlačenje sa društvenih mreža na nekoliko meseci pre izdavanja drugog albuma pokazuje njegovu svest da je publici ponekad potreban i „odmor“ od izvođača kog vole, kao i to da ga se „zažele“. Vrlo je verovatno da je Lil Nas X trenutno u potrazi za novim zvukom, još jednom kombinacijom repa sa nekim drugim žanrom. Nije isključeno da je to fuzija repa i roka jer je i „Montero“ imao takve momente, a rok se, nakon duge dominacije trepa, vraća na velika vrata, što smo dosad mogli da čujemo u pesmama Miley Cyrus, Olivije Rodrigo, Billie Eilish i mnogih drugih, ali i u povratku Avril Lavigne na scenu. Najteža odluka koju treba da donese je svakako količina seksualnih i gej momenata u svrhe promocije albuma jer bi ponavljanje svega onoga što je pratilo „Montero“ spalo u sferu „već viđenog“, dok bi odsustvo svega toga ukazivalo na kajanje i povlačenje. Neki novi vid kreativnosti, uz primese već osvojene teritorije, sigurno bi bila dobitna kombinacija, a period koji je pred nama pokazaće kakvu je odluku Lil Nas X doneo. Svedenost talenta za pevanje je, bez premca, otežavajuća okolnost za njega jer su reperi, koliko god bili sjajni, obično samo reperi „trenutka“, oni koje svi „vuku za rukav“ u želji za saradnjom, dok se već naredne godine pojavi novi koji je poželjniji za uspešnu kolaboraciju. Izuzetaka ima, naravno, ali ih je jako malo. Da li će Lil Nas X stati rame uz rame sa Nicki Minaj, Eminemom i Kanye Westom, ili će mu naći adekvatniju zamenu kao što je to bio slučaj Iggy Azaleaom, 50 Centom ili Flo Ridom – zavisi samo od njega.
