Kad ti drugarica pošalje poruku „hajde da gledamo onu novu romantičnu komediju na Netfliksu“, znaš da te čeka dobra večer. Tako sam i ja prošle nedelje završila na kauču uz „Voicemails for Isabelle“, potpuno rasplakana.

Otad mi je nekoliko prijateljica priznalo da im se desilo isto, a društvene mreže su preplavljene istim hashtagom, ljudima koji plešu uz stare pesme, pišu o svojoj braći i sestrama i dele selfije sa suzama posle odjavne špice.

Nije trebalo dugo da film postane hit. Za samo nedelju dana skupio je desetine miliona pregleda i trenutno drži prvo mesto na globalnoj top listi filmova na platformi. Ali zašto baš ovaj film toliko pogađa publiku?

Pišem o tome da se nalazimo usred prave renesanse romantičnih komedija, ali ovde se krije nešto dublje. Evo mog utiska.

O čemu se radi

Posle iznenadne smrti sestre Isabel, glavna junakinja Džil nosi se sa gubitkom tako što ostavlja govorne poruke na sestrin stari broj telefona. Nisu to obične poruke, Džil detaljno priča sestri o svemu, od neuspešnih izlazaka do muka na poslu gde radi kao mlada poslastičarka.

Ono što ne zna jeste da je taj broj dodeljen muškarcu po imenu Ves. Očaran njenim porukama, on smišlja plan da je upozna uživo, a da joj nikad pre toga nije uputio ni reč.

Moj utisak

Priznajem, obožavam filmove koji prvo slome srce pa ga onda polako sklapaju. Plakala sam već u prvih dvadesetak minuta, a do kraja sam bila oduševljena.

Kao najstarija od tri sestre, posebno mi se dopalo što odnos Džil i Isabel ostaje u centru priče i nakon njene smrti, čak i dok se Džil zaljubljuje u Vesa. Tuga nikad ne deluje kao usputna pozadinska priča, i film odlično balansira teže i lakše trenutke.

Jedina zamerka? Ako previše razmišljaš o samoj premisi, brzo skrene u pravcu horora. Ves mesecima sluša njene najintimnije poruke, a onda sve to iskoristi da je praktično prati i kaže joj tačno ono što želi da čuje kad se konačno upoznaju uživo. Romantično? Možda. Pomalo jezivo? Takođe da. Ali svaka romantična komedija ima po nešto čudno u osnovi, i to nas nikad nije sprečilo da ih volimo.

Zašto baš sad toliko pogađa publiku

Uz filmove poput ovog i serije kao što je „Off Campus“, jasno je da su romantične komedije ponovo u usponu. Ono što ovaj film izdvaja jeste to što tačno pogađa šta gledaoci danas traže u ljubavnoj priči.

Podseća na klasike Nensi Majers i Nore Efron, a da ih pritom uopšte ne pokušava kopirati. Ima sličnosti sa „Nespavanje u Sijetlu“, ali van poneke duhovite reference, film sasvim solidno stoji na svojim nogama.

Mislim da priča o filmu koji polazi od nečije preminule sestre postoji zato što su tuga i ljubav zapravo veoma slični. Oboje traže ogromnu ranjivost, da dozvoliš sebi da osetiš sve i da nastaviš dalje iako ne znaš šta te čeka. Film nas podseća da nas partner treba prihvatiti u svakoj verziji nas, uključujući i onu ranjivu, i da takva ljubav zaista postoji.