in , ,

Intervju: Parker Young, mlada nada Holivuda

Dečko od koga američka industrija mnogo očekuje govori o prvim koracima, ravnopravnosti i umetnosti u filmskoj mašineriji u kojoj je sve poznatiji

Nepretenciozan i kulturan, američki glumac Parker Young dočekao nas je u jednom beogradskom hotelu, gde je odseo tokom Comedy festa na kome je bio počasni gost.

Sunce je žarko sijalo, samo nekoliko sati posle jake kiše, što je ovom 27-godišnjem momku prijalo: s obzirom na to da je iz Arizone, a živi u Kaliforniji gde je sunce sastavni deo života. Prijatan i raspoložen, odmah nas je uveo u priču o filmu “Tri muškarca i onaj četvrti” , koji govori o izazovima među četvoricom prijatelja, kada jedan otkriva da je gej.

– Kada sam dobio scenario, nisam znao o čemu se radi. Bio sam u avionu, sa nekoliko tekstova koje su mi agenti doneli i taj sam prvi uzeo. Zavoleo sam ga odmah! Smejao sam se tokom čitavog leta. Dopalo mi se što je u pitanju priča koja mora da se ispriča, ali je napisana vrcavo, duhovito i pametno. Takva vrsta prijateljstva, opisanog u filmu, dopada mi se. Čim sam sleteo, pozvao sam reditelja i rekao da želim da glumim, kaže on.

Likovi iz filma nisu odmah mogli da se priviknu na činjenicu da je jedan od njih gej, te su imali problem kada je trebalo da prilagode “mačo” šale novonastaloj situaciji.

„Lično, nikada se nisam našao u takvoj situaciji jer sve gej momke koje poznajem upoznao sam pre toga, ali verujem da bi možda bilo čudno – kao što je stvar sa likovima u filmu, koji dolaze iz malog grada i nisu se često sretali sa takvim stvarima. Ali, baš to mi se dopalo – svima je pomalo neprijatno, žele da se šale na taj račun ali misle da će uvrediti nekoga. No, na kraju gej lik Adam kaže da je najbitnije da svi budu dosledni sebi i da to što on voli muškarce ne menja stvari.“

Misliš li da filmska i muzička industrija pruža dovoljno podrške i ohrabrenja LGBT zajednici?

Možda ne dovoljno, ali istovremeno da, jer idemo u tom smeru. Čini se da svake godine Oskara dobije glumac koji tumači transrodni, gej ili lik lezbejke. Mislim da Holivud veoma podržava LGBT zajednicu. Posebno kao što je film 4th man out u kome se direktno govori o takvim stvarima i pravim odnosima između pravih ljudi.

Da li ti je bilo lakše da snimaš komične ili ozbiljne scene, kojih isto ima u ovom filmu?

Volim i jedne i druge. Komedije su zabavne za rad, nisu lake iako to tako izgleda. Najteže je nasmejati nekoga. Svaka scena mi predstavlja izazov u radu, posebno ako je nešto što do tada nisam radio. Voleo bih da nastavim da radim u oba žanra.

Vratimo se u 2011, godinu kada si dobio rolu u seriji “Čistilište u predgrađu”. Otišao si u Los Anđeles, odlučio da ostaviš školu i – počeo da glumiš?

Tako je. Trebalo je par godina dok nisam dobio veliku ulogu. Glumio sam u reklamama, imao epizodne uloge ali ovo je bio moj veliki debi. Bio sam veoma zahvalan jer sam dobio tu ulogu – to je bilo ostvarenje mog sna. Vrata su se konačno otvorila i sav naporan rad se konačno isplatio, bar malo. Od tada, moja karijera ide uzlaznim tokom.

Šta si naučio iz tog iskustva?

Zaista mnogo toga. Imao sam odlične, iskusne glumce na setu, koji su mi pomagali svojim savetima. Prvi put sam imao priliku da prisustvujem tako velikim snimanjima, zato sam ostajao na setu i nakon što bih završio svoje scene. Gledao sam šta rade moje kolege, ali i ljudi koji su iza kamera i učio, pokušavao da shvatim kako rade posao, kako bih ja bolje radio svoj. Drago mi je da je to bila komedija, jer sam mogao da budem slobodan, ali i se oslobodim.

Možeš li da uporediš sa serijom Enlisted, u kojoj si kasnije glumio?

Mogu. Volim obe serije. Stvar je takva da je moj lik Ryan u seriji “Čistilište” bio samo običan momak iz predgrađa, ali je tokom tri godine evolvirao u nešto sasvim drugačije. Naporno sam radio da bih uspeo da razvijem lik u smeru koji bi bio zanimljiv i gledaocima, koji su ga zbog toga još više zavoleli – od prve scene u kome golišav perem automobil do ozbiljnih problema, koje je ozbiljno rešavao. Dok sam snimao “Enlisted” mogao sam da unapredim svoje znanje, ali sam osećao da sam deo porodice od samog početka. Prosto, bio sam i iskusniji i mogao sam da budem vrlo opušten.

Snimio si pilot epizodu serije “My So Called Life”.

Tako je. U avgustu putujem u Vankuver gde nastavljamo snimanje serije. Radi se o jednočasovnoj drama-komediji o ženi koja je prevarant: udaje se za muškarce i ostavlja ih posle tri meseca nakon venčanja. Ja sam jedan od muževa koji je prevaren i pokušavam da je nađem godinu dana, a na tom putu srećem ostale muškarce koje je prevarila i tako zajedno pokušavamo da je pronađemo. Videćemo hoćemo li uspeti u tome.

Ljubitelj si ekstremnih sportova, zar ne? Voliš penjanje po stenama, ali i jogu. Šta ti više prija?

Oduvek sam veoma aktivan, volim da probijam granice do kojih mogu da idem i zato volim različite stvari kako bih izašao iz zone komfora, unapredio sebe na različite načine. Mislim da je penjanje po stenama veći izazov, dok me joga sa druge strane smiruje. Bio mi je cilj da stojim na rukama i uspeo sam.

U petom razredu si repovao – da li i dalje to radiš?

Samo ponekad, kad se šalim sa prijateljima, no ne bih se bunio da sa nekim reperom bacim rimu.